“Ispričat ču ti priču, reče Vrag, ali nikada me nemoj pitati za pouku, pouku zaključi sam.”
Ouspensky
Svi smo mi osuđeni. Osuđeni smo na smrt. Osuđeni smo na pozdrav. Osuđeni smo na hvala, molim i izvolite. Osuđeni smo da budemo rasisti, homofobi i seksisti. Osuđeni smo da ne budemo rasisti, homofobi i seksisti. Osuđeni smo trpjeti šefa i osuđeni smo na kredit u banci. Osuđeni smo na smrtnu kaznu. Osuđeni smo biti svjedocima izvršenja smrtnih kazna. Osuđeni smo ritualima. Osuđeni smo na “dobro jutro” i “dobar dan” i “laku noć” iako mislimo “baš me briga, “tko te poznaje” i “molim te Bože samo da me ne zaustavi da razgovaram s njim/s njom!”. Osuđeni smo na međuljudske odnose u svim segmentima svog života.
Ali stani! Jeli nam stalo? Jeli mislimo “dobar dan” ili mislimo “jebi se”? Želimo li samo što prije kući ili rado zastajemo porazgovarati sa susjedima? Jeli nam stalo kada se u prolazu pitamo “Kako si? Š`a ima?”
Osuđeni smo i na isprazne razgovore, govore i rituale koji su odraz nezainteresiranosti. Nije nas briga za sve one koje ne poznajemo. Nije nas briga za njihove priče koje se samo letimice isprepliću našima. Nije nam zaista stalo za sve one koji ne utječu na naš život i koliko god maska uljudnosti stavili na sebe i dalje nam nije stalo. Naše riječi lažu i samo u očima odražava se istina. Oči ne znaju lagati. Pogled govori sve. Pogled nam priča priče. Ali ne bavimo se istinom. Bavimo se konvencijama. Ispričat ćemo Vam priču…
Igraju: Mirjana Ban, Tanja Blašković, Diana Burolo, Zorica Gunjača, Helena Pitoski, Šandor Slacki Jr., Ana Sušek
Svijetla i ton: Marko Bolković
Fotografije: Saša Jokić
Režiser: Šandor Slacki sen
Asistent režije: Šandor Slacki Jr.